Жумберак (насеље)
Жумберак | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Загребачка |
| Општина | Жумберак (општина) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 46′ 03″ С; 15° 24′ 54″ И / 45.76750657652996° С; 15.414947582476951° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 524 m |
| Остали подаци | |
| Позивни број | +385 1 |
Жумберак (хрв. Žumberak) је насељено место у општини Жумберак, која се налази у склопу Загребачке жупаније (Хрватска). Према ранијој административно-територијалној организацији, место се налазило у саставу бивше општине Јастребарско. Место је добило назив по оближњој тврђави, познатој као: нови град Жумберак, која је подигнута у 16. веку, недалеко од старе тврђаве Жумберак, која се налази у оближњем месту званом Стари Град Жумберачки.
Историја
[уреди | уреди извор]Историја насеља Жумберак непосредно је повезана са историјом оближње нове тврђаве Жумберак, која је била главно седиште читаве Жумберачке области, која је током средњовековног периода припадала Војводини Крањској. Крајем 15. и почетком 16. века, многа места на том подручју запустела су услед османских упада и пустошења. Ради боље одбране, хабзбуршке војне власти су у наредном периоду подстицале досељавње новог становништва, које су највећим делом чинили Срби, пореклом из разних области под османском влашћу. Ступајући у хабзбуршку службу као ускоци, досељеници су постајали крајишници. Њихов положај био је регулисан повластицама које су добијали од тадашњег аустријског надвојводе у угарског краља Фердинанда I, а међу којима је најзначајнија повеља од 5. септембра 1538. године, која је додељена новим досељеницима, односно капетанима и војводама Срба или Рашана (лат. capitaneos et wayuodas Seruianos seu Rascianos). У наредном периоду од 16. до 18. века, насеље Жумберак се постепено развијало, захваљујући близини нове тврђаве, која је била војно-административни центар ширег жумберачког краја.[1][2][3][4]
Нови град Жумберак
[уреди | уреди извор]На подручју овог насеља налазе се остаци тврђаве познате под називом: нови град Жумберак. Тврђава потиче из 16. века, а подигнута је након напуштања старе тврђаве Жумберак, која се налазила у оближњем месту званом Стари Град Жумберачки. Нова тврђава имала је војни значај све до 18. века, а потом је постепено напуштена и запуштна. Археолошка истраживања на локалитету нови град Жумберак налазе се у раним фазама реализације.[5][6]
-
Нови град Жумберак, према старијој гравири из 1639. године
-
Нови град Жумберак, према млађој гравири из 1689. године
-
Остаци новог града Жумберка, према гравири из 1896. године
-
Виртуелна реконструкција новог града Жумберка
Становништво
[уреди | уреди извор]Српско православно становништво које је током 16. века прешло из Босне у тај део Хрватске, било је вековима изложено процесима унијаћења, те кроатизације.
Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]| Националност[7] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 8 | 19 | 27 | 37 | 47 | 58 | 59 | 62 | 74 | 84 | 78 | 77 | 55 | 51 | 37 |
Национални састав
[уреди | уреди извор]| Националност[7] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Хрвати | 14 (73,68%) | 27 (100%) | 37 (100%) | 47 (100%) |
| Срби | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Југословени | 0 | 0 | 0 | 0 |
| остали и непознато | 5 (26,31%) | 0 | 0 | 0 |
| Укупно | 19 | 27 | 37 | 47 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ivić 1907, стр. 115-147.
- ^ Ивић 1918, стр. 245-279.
- ^ Ивић 1923, стр. 37-38.
- ^ Vukšić 2015.
- ^ Žumberački vikarijat: Novi grad Žumberak (stare fotografije)
- ^ Park prirode Žumberak (2024): Početak arheoloških istraživanja Novog grada Žumberačkog
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881. Zagreb: Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske.
- Vukšić, Dragan (2015). Žumberački uskoci: Unijaćenje i odnarođivanje (PDF). Zagreb: Srpsko narodno vijeće.
- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Ivić, Aleksa (1907). „Dolazak uskoka u Žumberak”. Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskoga arkiva. 9: 115—147.
- Ивић, Алекса (1918). „О првој српској сеоби у Жумберак (1530-1535)”. Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva. 20: 245—279.
- Ивић, Алекса (1923). „Из прошлости Срба Жумберчана”. Споменик СКА. 58: 1—103.