Жумберак (насеље)

Жумберак
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Загребачка
Општина	Жумберак (општина)
Географске карактеристике
Координате	45° 46′ 03″ С; 15° 24′ 54″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	524 m
Жумберак Жумберак на карти Хрватске
Жумберак Жумберак на карти Загребачке жупаније
Остали подаци
Позивни број	+385 1

Жумберак (хрв. Žumberak) је насељено место у општини Жумберак, која се налази у склопу Загребачке жупаније (Хрватска). Према ранијој административно-територијалној организацији, место се налазило у саставу бивше општине Јастребарско. Место је добило назив по оближњој тврђави, познатој као: нови град Жумберак, која је подигнута у 16. веку, недалеко од старе тврђаве Жумберак, која се налази у оближњем месту званом Стари Град Жумберачки.

Историја

Историја насеља Жумберак непосредно је повезана са историјом оближње нове тврђаве Жумберак, која је била главно седиште читаве Жумберачке области, која је током средњовековног периода припадала Војводини Крањској. Крајем 15. и почетком 16. века, многа места на том подручју запустела су услед османских упада и пустошења. Ради боље одбране, хабзбуршке војне власти су у наредном периоду подстицале досељавње новог становништва, које су највећим делом чинили Срби, пореклом из разних области под османском влашћу. Ступајући у хабзбуршку службу као ускоци, досељеници су постајали крајишници. Њихов положај био је регулисан повластицама које су добијали од тадашњег аустријског надвојводе у угарског краља Фердинанда I, а међу којима је најзначајнија повеља од 5. септембра 1538. године, која је додељена новим досељеницима, односно капетанима и војводама Срба или Рашана (лат. capitaneos et wayuodas Seruianos seu Rascianos). У наредном периоду од 16. до 18. века, насеље Жумберак се постепено развијало, захваљујући близини нове тврђаве, која је била војно-административни центар ширег жумберачког краја.

Нови град Жумберак

На подручју овог насеља налазе се остаци тврђаве познате под називом: нови град Жумберак. Тврђава потиче из 16. века, а подигнута је након напуштања старе тврђаве Жумберак, која се налазила у оближњем месту званом Стари Град Жумберачки. Нова тврђава имала је војни значај све до 18. века, а потом је постепено напуштена и запуштна. Археолошка истраживања на локалитету нови град Жумберак налазе се у раним фазама реализације.

• 
  Нови град Жумберак, према старијој гравири из 1639. године
• 
  Нови град Жумберак, према млађој гравири из 1689. године
• 
  Остаци новог града Жумберка, према гравири из 1896. године
• 
  Виртуелна реконструкција новог града Жумберка

Становништво

Српско православно становништво које је током 16. века прешло из Босне у тај део Хрватске, било је вековима изложено процесима унијаћења, те кроатизације.

Број становника по пописима

Националност	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	8	19	27	37	47	58	59	62	74	84	78	77	55	51	37

Национални састав

Националност	1991.	1981.	1971.	1961.
Хрвати	14 (73,68%)	27 (100%)	37 (100%)	47 (100%)
Срби	0	0	0	0
Југословени	0	0	0	0
остали и непознато	5 (26,31%)	0	0	0
Укупно	19	27	37	47

Литература

• Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881. Zagreb: Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske. 
• Vukšić, Dragan (2015). Žumberački uskoci: Unijaćenje i odnarođivanje (PDF). Zagreb: Srpsko narodno vijeće. 
• Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. 
• Ivić, Aleksa (1907). „Dolazak uskoka u Žumberak”. Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskoga arkiva. 9: 115—147. 
• Ивић, Алекса (1918). „О првој српској сеоби у Жумберак (1530-1535)”. Vjesnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva. 20: 245—279. 
• Ивић, Алекса (1923). „Из прошлости Срба Жумберчана”. Споменик СКА. 58: 1—103.