Пређи на садржај

1611

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
1611 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1611. је била проста година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
  • јул — Капетан Јован Даничић поново у Фиренци, тврди Медичију да ће га Срби прихватити за владара, он затим шаље писма патријарху Јовану и војводи Грдану, чему Шехзаде Јахја прикључује своја писма. Даничић при повратку замало ухапшен у Дубровнику током истраге неке завере.
  • 16. јул — Званични руски савезник Јацоб Де ла Гардие заузео Новгород у шведском интересу, као и још неке градове.

Септембар

[уреди | уреди извор]
  • октобар — Воловски рат или Слани рат између Надбискупије Салцбург и Баварског војводства.
  • 23. октобар — Трнавски сабор забрањује трговину недељом и благданима, због многих притужби одређено да се обеси сваки Циганин ("Египћанин") који се ухвати у крађи.
  • 30. октобар — Густаф II Адолф од Шведске је нови краљ Шведске (до 1632).

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Ускоци опет упадају у Лику, око Обровца, залазе у истарска пристаништа. Млечани направили неколико успешних заседа а Сењ и аустријске луке поново под блокадом.
  • Турци опет упадају у Славонију упркос миру.
  • Срби бежечи од турске одмазде долазе у околину Бриња, Брлога и Оточца.
  • Француски посланик у Истамбулу, Ахил Харли де Санци, оставио рукопис о Србији - "сиромашно стање манастира Милешеве, народ у Србији ради само да преживи, земља је обрађена само у близини градова и села".
  • Неколико астронома открива Сунчеве пеге (Јоханес и Давид Фабрициус, Галилео Галилеј и Кристоф Шеинер).
  • Јохан Кеплер описује телескоп са конвексним објективом и окуларом; такође даје Кеплерову хипотезу о паковању сфера.
  • У Француској изграђен Кордоуански светионик, висок 68 метара.

Дани сећања

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]