1788
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1788 на Викимедијиној остави.
| |
1788. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Објављено је прво издање новина Тајмс из Лондона, претходно The Daily Universal Register.
- 2. јануар — Џорџија је постала четврта држава која је ратификовала Устав Сједињених Америчких Држава.
- 9. јануар — Конектикат ратификовао Устав Сједињених Држава и постао 5. америчка савезна држава
- 17. јануар — Аустријска војска је покушала да на препад заузме Београдску тврђаву, али јака кошава осујетила план.
- 18. јануар — 736 кажњеника из Енглеске искрцало се у Ботани Беј, чиме је формирана прва кажњеничка колонија у Аустралији.
- 24. јануар — Лапероусова француска експедиција стиже испред Ботаничког залива у Аустралији.
- 26. јануар — Британска Прва флота се искрцава на обали Сиднеј Ковеа, делу Ботаничког залива у данашњој Аустралији чиме почиње европска колонизација. Прво европско насеље на новом континенту је робијашка колонија Нови Јужни Велс, тј. град Сиднеј.
- 31. јануар — Умро Чарлс Едвард Стјуарт, претендент на британски престо, наслеђује га кардинал Хенри Бенедикт Стјуарт који нема политичких претензија.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Американци Вилијам Лонгстрит и Исак Бригс добили у Џорџији патент за парну машину, којом ће 1807. бити покренут пароброд.
- 6. фебруар — Масачусетс је ратификацијом Устава САД постао шеста држава САД.
- 9. фебруар — Аустријско-турски рат (1787–1791): Кочина крајина: Аустрија објављује рат Османском Царству рат - осми и последњи сукоб две силе. Првог дана рата уништене турске лађе код Смедерева и Великог Градишта, заузето Ада Кале, неуспео препад на београдске лађе. Коча Анђелковић остаје у Србији. У Босни је рат познат као Дубички рат: огулински граничари заузели тврђаву Дрежник, Срби из околине манастира Рмња прелазе у Аустрију, неуспео покушај пуковника Кнежевића да освоји Дубицу.
- 11. фебруар — Коча Анђелковић заузима Пожаревац, затим и Коларе, касније напада Баточину, Багрдан, Крагујевац...
- 13. фебруар — У Лондону почео седмогодишњи процес бившем гувернеру Индије Варену Хастингсу за лошу управу и корупцију - на крају је ослобођен.
- 16. — 17. фебруар — Неуспели напад ген. Вартенслебена на Смедерево. Дели-Ахмед се у ово време вратио у Београд.
- фебруар — Фрајкор Михаила Михаљевића прешао преко Саве у Забрежје, како би пресекао пут Шабац-Београд, Срби се већ дижу на устанак.
- 19. фебруар — Жак Пјер Брисо основао у Француској "Друштво пријатеља црнаца", противника ропства и трговине робљем.
Март
[уреди | уреди извор]- 6. март — Британци основали кажњеничку колонију на отоку Норфолк.
- 6 — 8. март — Велики пожар у Кјоту, изгорела и царска палата.
- 10. март — Турци побегли из Ваљева након краће борбе, гоњени до Чачка који је запаљен.
- 10. март — Лапероусова експедиција напушта Сиднејски залив у правцу Нове Каледоније, али никада више нису виђени.
- 14. март — Кочина крајина — Коча Анђелковић са 1.500 људи разбио у Багрданском теснацу турски транспорт од 200 коња и 1.000 људи у пратњи, сутрадан разбијен и покушај одмазде из Јагодине - прекид пута Ниш-Београд је највећи Кочин успех, од цара ће добити чин капетана.
- 20. март — Цар Јосип II у манастиру Фенеку, разговара са кнезом Алексом Ненадовићем.
- 21. март — Велики пожар уништио три четвртине зграда у шпанском Њу Орлеансу.
- 31. март — Коча Анђелковић опколио и растерао Кара-Хасанов одред који се кретао из Београда према Багрдану, ускоро затим грочански добровољци одбили Дели-Ахмеда код Авале.
Април
[уреди | уреди извор]- 7. април — Амерички насељеници у Северозападној територији оснивају град Маријета (данас у држави Охајо), прво стално насеље изван оригиналних Тринаест колонија.
- 8. април — Велики напад јагодинских Турака на Кочу и његовог брата Петра Анђелковића, спаљена њихова седишта, манастири Јошаница одн. Раваница и околна села.
- 10. април — Бачки епископ Јован Јовановић и тумач Јанош Клаћањи прешли у Србију и подстичу поколебане Србе на устанак.
- 13. април — У граду Њујорку почињу "Докторски нереди", гнев је изазван крађом тела из гробова ради сецирања.
- 15. април — Англо-холандски и пруско-холандски уговор о савезу.
- 20. април — Из Цариграда упућен ферман за истребљивање побуњене српске раје.
- 21. април — Турски јагодински транспорт стигао после четири дана у Београд.
- 27. април — Предали се Турци у Шапцу.
- 28. април — Мериланд је ратификацијом Устава САД постао седма држава САД.
- 28. април — 3. мај — Дели Ахмед кренуо из Београда - успева да се пробије до Јагодине, паника у збеговима, Коча остао са десетак људи, одлази у Ковин.
Мај
[уреди | уреди извор]- 5. мај — Криза у Француској: наређено хапшење д'Епрéмеснила и де Монсаберта али париски парламент (суд) изражава солидарност с њима (ипак ухапшени сутрадан).
- 7. мај — Моцартова опера Дон Ђовани (1787), први пут изведена у Бечу.
- 8. мај — Путем лит де јустице делимично укинута овлашћења француских парламената (локалних судова) да утичу на законодавство.
- 9. мај — Парламент Велике Британије је укинуо трговину робљем.
- 10. мај — У Шведској основан Краљевски драмски театар, познат као Драматен.
- 15. мај — Аустралијски Абориџини убијају петорицу британских кажњеника у околици данашњег Сиднеја, чиме симболички отпочињу Аустралијски погранични ратови.
- мај — Турци и Албанци запоседају кључне положаје у Шумадији и Поморављу, како би обезбедили транспорте.
- мај — Аустријски одред се искрцао у околини Будве на млетачкој територији - у Црној Гори ће се наћи и аустријски (Вукасовић) и руски изасланик (Ивелић); владика Петар I је за Русију а гувернадур Радоњић за Аустрију.
- 23. мај — Јужна Каролина је ратификацијом Устава САД постала осма држава САД.
- 30. мај — Дели Ахмед спровео транспорт у Београд, Коча Анђелковић га прати и не усуђује се напасти надмоћнијег непријатеља.
- 31. мај — Британски брод Ладy Пенрхyн, дио Прве флоте, открио Кермадецове отоке, североисточно од Новог Зеланда.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Побуна Дан црепова.
- 6. јун — Турци повратили Пожаревац, запаљена околна села, Срби беже у Аустрију.
- 7. јун — Дан црепова у Греноблу — војска спречила покушај локалног парламента да се окупи упркос влади.
- 9. јун — У Лондону основана Африцан Ассоциатион за истраживање Западне Африке, нарочито извора реке Нигер и локације Тимбуктуа.
- 15. јун — Коча Анђелковић напустио положај код Кулича близу Смедерева - више неће бити самосталан, укључен је у Српско-банатски фрајкор капетана Брановачког.
- јун — Лички фрајкор продро до Гламочког поља, пали турска насеља и враћа се са хришћанима.
- 17. јун — Ријечани и Црмничани нападају Жабљак а Катуњани и Љешњани с Аустријанцима иду на Спуж - без успеха; Пипери се придружили нападу на Спуж, па их је Махмуд-паша попалио, али су им притекли Бјелопавлићи и Загарчани и поразили пашу.
- 17. јун — Британски капетани Тхомас Гилберт и Џон Маршал на повратку из Аустралије наишли на Гилбертове, затим и Маршалова острва.
- 17. јун — Владар Марати Махадаји Шинде поразио могулског племића Исмаил-бега.
- 20. јун — Укинуто кметство у Данској.
- 21. јун — Њу Хемпшир је девета по реду држава САД која ратификује Устав САД, чиме тај документ може ступити на снагу - следећег марта, када се окупи први Конгрес.
- 25. јун — Вирџинија је ратификацијом Устава САД постала десета држава САД.
- 27. јун — Руско-шведски рат - фингирани напад људи у руским униформама на шведски положај код Пуумале у Финској даје изговор Густаву III за објаву рата - краљ хоће овај непопуларни рат из разлога унутрашње политике.
- 28. јун — Краљ Двију Сицилија Фердинанд ове године није послао коња папи у Рим, као симбол вазалства.
- јун — Руско-турски рат: почиње Опсада Очакова, турског града на северној обали Црног мора.
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — У Аустрију је прешло 50.000 избеглица из Србије са 300.000 комада стоке. У аустријској војсци влада епидемија.
- 3. јул — Акт гаранције седам холандских провинција о наследном положају стадтхолдера у кући Орање-Нассау.
- 13. јул — Велика олуја са огромним градом уништава житарице између Рајне и Лоаре - катастрофална жетва у Француској.
- 14. јул — Битка код Фидонисија: руска флота Марка Војновића поразила турску код Змијског острва, близу ушћа Дунава.
- 17. јул — Битка код Хогланда је тактички изједначена, стратешка предност Руса над Швеђанима.
- 19. јул — Михајло Михаљевић изненадио Турке и поразио их код Хасан-пашине Паланке на цариградском друму.
- 21. јул — Скупштина у Визилу Визилска скупштина (Јеан Јосепх Моуниер), тражи Скупштину сталежа са појединачним уместо сталешког гласања.
- 26. јул — Њујорк је ратификацијом Устава САД постао једанаеста држава САД.
- 27. јул — Турци ушли након борби у Кулич, након што су браниоци евакуисани.
- јул — август — Тибетанско-непалски рат: Непалске Гурке врше инвазију Тибета - пошто је овај под административном контролом ћинговске Кине, и она ће се умешати у рат 1792.
Август
[уреди | уреди извор]- 7. август — Турци прешли Дунав код Оршаве, затим крстаре јужним Банатом - цар Јосиф се пребацује тамо.
- 8. август — Суочен са финанцијском и политичком кризом, француски краљ Луја XVI одлучује сазвати Опште сталеже за 1. маја 1789, скупштину која би му требала помоћи да донесе нове порезе.
- 8. август — Савез Ањала: шведски официри незадовољни ратом шаљу ноту руској царици Екатарини.
- 8. август — Британски брод Леди Пенрхyн открио атол Пенрхyн, једно од Кукових острво.
- 10. август — Волфганг Амадеус Мозарт завршава своју последњу симфонију, Но. 41, касније названу Јупитер; овог лета је компоновао још две симфоније, као и клавирску сонату Но. 16, Соната фациле.
- 13. август — Потписана је дефанзивна Англо-пруска алијанса, шта са Холандском републиком чини Тројну алијансу - усмерена је против Русије и Аустрије - али Русија ће успети да је развргне.
- август — Цар Јосип II страхује од пруског напада на Чешку и Моравску, током тешке борбе са Турцима у Босни и Србији.
- август — Генерал Де Винс започиње опсаду Дубице а успешно је окончава маршал Гидеон Лаудон 26. аугуста - босански муслимани су пружали јак отпор.
- август — септембар — Амерички капетани Роберт Греј и Џон Кендрик су на северозападној обали Северне Америке, где траже крзно ради трговине са Кином - Греј је стигао до залива у дан. Орегону, где се сукобио са Тилламооцима, затим стиже до залива Нотка у дан. Британској Колумбији.
- 16. август — Француска влада прекида отплату државних зајмова - банкрот.
- 27. август — Почиње суђење Вилиаму Бродију: дању угледни занатлија и градски већник Единбурга, ноћу провалник и прељубник - обешен је 1. октобра.
- август — септембар — Турци у сарадњи с кнезовима смирују народ и заустављају исељавање, док харамбаше и фрајкорци подстичу народ на то.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Радич Петровић разбио Турке код Остружнице и запленио им транспорт.
- 7. септембар — Турски напад на Брзаску, српски фрајкорци разбијени због издаје влашких граничара - Коча Анђелковић изгледа заробљен и набијен на колац у Текији.
- септембар — Аустријски капетан Филип Вукасовић принуђен напустити Црну Гору - ипак, споразумом два двора, Русија ће препустити земљу аустријском утицају и повући своје посланике.
- 17. септембар — Битка код Карансебеша: аустријска војска се наводно међусобно десетковала у ноћној конфузији.
- 19. септембар — Кнез Кобург заузео Хотин.
- 24. септембар — Данска-Норвешка, везана савезом са Русијом, започиње рат са Шведском који ће касније постати познат као Театарски рат (траје до следећег јула).
- 28. септембар — Аустријски пораз код Лугоша, Цар Јосип II замало заробљен.
- септембар — Током експедиције са ХМС Боунтy, Вилиам Блигх открио острво Боунти југоисточно од Новог Зеланда.
- септембар — Леди Вашингтон (Роберт Греј) и Колумбија Редивива (Јохн Кендрицк) су први амерички бродови на северозападу Северне Америке, где су затекли Енглеза Јохна Меареса - свима је циљ трговина крзном са Кином.
Октобар
[уреди | уреди извор]- септембар/октобар — Турци упали у јужни Банат, запаљено Панчево и друга места.
- 2. октобар — Владар Марати Махадаји Шинде заузео Делхи, убио лудог везира Гхулам Кадира и вратио на власт могулског ослепљеног цара Шах Алама.
- октобар — Михаљевићев фрајкор се повлачи, попаљено "све" од Јадра до Колубаре.
- 6. октобар — У Пољској-Литванији отворен Четворогодишњи Сејм (или Велики Сејм) с циљем политичке и економске реформе - усвојиће краткотрајни Устав 3. маја 1791.
- 17 - 18. октобар — Граничарски одред кап. Ђорђа Радивојевића изгинуо код Томашевца, бранећи прелаз преко Тамиша.
- 26. октобар — Десет месеци након поласка из Енглеске, ХМС Боунтy стиже на Тахити, где остаје пет месеци - циљ експедиције је набавка пшенице за пренос на Карибе.
- октобар/новембар — Британски краљ Џорџ III ментално оболео, што изазива "регентску кризу" - али краљ се опоравља наредног марта.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 6. новембар — 12. децембар — Друга скупштина угледника у Француској одбија удвостручење броја представника Трећег сталежа.
- 24 — 25. новембар — У Јужној Каролини одржани избори за 5 чланова првог сазива Представничког дома америчког Конгреса, односно први непосредни избори за федералне органе власти; до краја године ће своје представнике изабрати још Пеннсyлваниа, Неw Хампсхире, Массацхусеттс и Цоннецтицут, а остале државе током 1789. и 1790.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 5. децембар — Цар Јосип II се вратио болестан у Беч.
- 14. децембар — Умро шпански краљ Карлос ИИИ, наслеђује га син Карлос ИВ (до 1808), политику воде председник владе гроф Флоридабланца (до 1792) и краљица Марија Лујза.
- децембар — Роберт Бернс саставио своју верзију песме Аулд Ланг Сyне.
- 15. децембар — Почињу први избори за председника САД (до 10. јануара): једногласно изабран Георге Wасхингтон а потпредседник Јохн Адамс.
- 17. децембар — Руси заузимају Очаков на јуриш.
- 27. децембар — Подстакнут јавном контроверзом, Нецкер ипак удвостручује Трећи сталеж.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Поред Кочиног и Михаљевићевог фрајкора, фрајкоре су имали и Јован Брановачки и Марјан Јовановић.
- Турци су запалили и манастир Љубостиња.
- Велики пожар у Сарајеву.
- Доситеј Обрадовић објављује у Лајпцигу Езопове и прочих разних баснотворцев басне, такође објављује и други део "Живота и прикљученија".
- Карлобаг постао слободна лука.
- Бискуп Максимилијан Врховац укинуо загребачки обред свете мисе.
- Али-паша добио контролу над Јањином (до 1822). Ове године је дефинитивно уништено цинцарско Москопоље.
- У Конектикату и Њујорку забрањена трговина робљем.
- Почела градња Бранденбуршких врата у Берлину (до 1791).
- Жозеф Луј Лагранж издао трактат о аналитичкој механици Лагранжова механика.
- Џејмс Ват направио центрифугални регулатор за контролу парне машине.
- Имануел Кант објавио "Критику практичког ума".
Рођења
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 22. фебруар — Артур Шопенхауер, немачки филозоф
Јул
[уреди | уреди извор]- 10. јул — Платон Атанацковић, српски епископ и писац († 1867)
Децембар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — око 9. октобра - Јожеф Кошич словенски писац, песник, етнолог, римокатолички свештеник на Мађарском († 1867).
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 17. фебруар — Морис Кентен де ла Тур, француски сликар (* 1704)
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
