Kalaj(II)-oksid

Kalaj(II)-oksid
Nazivi
	IUPAC naziv Kalaj(II)-oksid
	Drugi nazivi Stano oksid, kalaj-monoksid
Identifikacija
CAS broj	21651-19-4 ;
ECHA InfoCard	100.040.439
RTECS	XQ3700000
Svojstva
Hemijska formula	SnO
Molarna masa	134,71 g/mol
Agregatno stanje	crni ili crveni prah (anhidrid), beo (hidrid)
Gustina	6,45 g/cm3
Tačka topljenja	1080 °C (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	nerastvoran je
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	tetragonalan
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	ICSC 0956
Tačka paljenja	nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalaj sulfid; Kalaj selenid; Kalaj telurid
Drugi katjoni	Ugljen-monoksid; Silicijum-monoksid; Germanijum(II) oksid; Olovo(II) oksid
Srodne supstance: oksidi kalaja	Kalaj-dioksid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Kalaj(II)-oksid (stano oksid) je jedinjenje kalaja i kiseonika u kome je kalaj u oksidacionom stanju +2. Postoje dve forme, stabilna plavo-crna forma i metastabilna crvena forma.

Priprema i reakcije

Plavo-crni SnO se može pripremiti zagrevanjem hidrata kalaj(II)-oksida. Hidrat, SnO.xH₂O (x<1), je talog koji nastaje kad kalaj(II) so reaguje sa alkalnim hidroksidom kao što je NaOH.^[2] Metastabilni, crveni SnO se može pripremiti blagim zagrevanjem taloga nastalog reakcijom rastvora amonijaka i kalaj(II) soli.^[2] SnO se može pripremiti kao čista supstanca u laboratoriji, putem kontrolisanog zagrevanja kalaj(II)-oksalata (stano oksalata) u odsustvu vazduha.^[3]

SnC₂O₄ → SnO + CO₂ + CO

Kalaj(II)-oksid sagoreva u vazduhu tamno zelenim plamenom i formira SnO₂.^[2]

2 SnO + O₂ → 2 SnO₂

Kad se zagreva u inertnoj atmosferi inicijalno dolazi do disproporcionacije, čime se formiraju Sn metal i Sn₃O₄, koji dalje reaguje i daje SnO₂ i Sn metal.^[2]

4SnO → Sn₃O₄ + Sn

Sn₃O₄ → 2SnO₂ + Sn

SnO je amfoteran. On se rastvara u jakim kiselinama i daje kalaj(II) soli, i u jakim bazama i daje stanite (Sn(OH)₃⁻).^[2] On se rastvara u rastvorima jakih kiselina i proizvodeći jonske komplekse Sn(OH₂)₃²⁺ i Sn(OH)(OH₂)₂⁺, dok u slabijim kiselim rastvorima nastaje Sn₃(OH)₄²⁺.^[2] Anhidridni staniti, npr. K₂Sn₂O₃, K₂SnO₂ su takođe poznati.^[4]^[5]^[6] SnO je redukujući agens.^[7]

Reference

^ Tin and Inorganic Tin Compounds: Concise International Chemical Assessment Document 65, (2005), World Health Organization
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001). Inorganic Chemistry. Elsevier. ISBN 978-0-12-352651-9. ..
^ Satya Prakash (2000),Advanced Inorganic Chemistry: V. 1, S. Chand. ISBN 978-81-219-0263-2.
^ Braun, Rolf Michael; Hoppe, Rudolf (1978). „The First Oxostannate(II): K₂Sn₂O₃”. Angewandte Chemie International Edition in English. 17 (6): 449—450. doi:10.1002/anie.197804491.
^ Braun, R. M.; Hoppe, R. (1982). „Über Oxostannate(II). III. K₂Sn₂O₃, Rb₂Sn₂O₃ und Cs₂Sn₂O₃ – ein Vergleich”. Zeitschrift für Anorganische und Allgemeine Chemie. 485: 15—22. doi:10.1002/zaac.19824850103.
^ R M Braun R Hoppe Z. Naturforsch. (1982), 37B, 688-694
^ Colour development in copper ruby alkali silicate glasses. Part I: The impact of tin oxide, time and temperature ,Bring, T., Jonson, B., Kloo, L. Rosdahl, J , Wallenberg, R., Glass Technology, Eur. J. Glass Science & Technology, Part A, 48 , 2 , 101-108 ( 2007)

Spoljašnje veze

[1] Tin and Inorganic Tin Compounds: Concise International Chemical Assessment Document 65, (2005), World Health Organization

[Wiberg&Holleman-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001). Inorganic Chemistry. Elsevier. ISBN 978-0-12-352651-9. ..

[3] Satya Prakash (2000),Advanced Inorganic Chemistry: V. 1, S. Chand. ISBN 978-81-219-0263-2.

[4] Braun, Rolf Michael; Hoppe, Rudolf (1978). „The First Oxostannate(II): K₂Sn₂O₃”. Angewandte Chemie International Edition in English. 17 (6): 449—450. doi:10.1002/anie.197804491.

[5] Braun, R. M.; Hoppe, R. (1982). „Über Oxostannate(II). III. K₂Sn₂O₃, Rb₂Sn₂O₃ und Cs₂Sn₂O₃ – ein Vergleich”. Zeitschrift für Anorganische und Allgemeine Chemie. 485: 15—22. doi:10.1002/zaac.19824850103.

[6] R M Braun R Hoppe Z. Naturforsch. (1982), 37B, 688-694

[7] Colour development in copper ruby alkali silicate glasses. Part I: The impact of tin oxide, time and temperature ,Bring, T., Jonson, B., Kloo, L. Rosdahl, J , Wallenberg, R., Glass Technology, Eur. J. Glass Science & Technology, Part A, 48 , 2 , 101-108 ( 2007)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]