Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

Географија Хрватске
Географија Хрватске

Хрватска се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Хрватске заузима 56.594 km2, a поред тога око 32.068 km2 на мору. Њен облик подсећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северозападу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије око града Дубровника Хрватске је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.

Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2.197 km, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 km, 670 km са Словенијом, 329 km са Мађарском, 241 km са Србијом и 25 km са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1.778 km (рачунајући острва 6.176 km).

Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску. Панонска Хрватска заузима југозападни део Панонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом и Дунавом. У овом делу земље влада умерена конитинентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску и Славонију.

Добар чланак

Немачки официр показује кога треба докрајчити.
Немачки официр показује кога треба докрајчити.

Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр представља масакр којег су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле јединице нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са припадницима партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет. По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика.

Изабрани списак

Насловна страница књиге Хелен Тафт Recollections of Full Years
Насловна страница књиге Хелен Тафт Recollections of Full Years

Тринаест првих дама Сједињених Америчких Држава написало је укупно двадесет и два мемоара. Прва дама је домаћица Беле куће и то место традиционално заузима супруга председника Сједињених Америчких Држава, уз неке историјске изузетке.

Сви мемоари првих дама објављени у 20. и 21. веку били су бестселери, понекад надмашујући продају мемоара њихових супруга председника.

Вести

Ар Џеј Мити

На данашњи дан

Ханибал прелази Алпе

Да ли сте знали?

Месец, једини Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 km
Месец, једини Земљин природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384.400 km

Изабрана слика

Петроварадинска тврђава под снежним покривачем, са погледом на Дунав и Нови Сад. Смештена на десној обали Дунава, тврђава је један од најпрепознатљивијих симбола Новог Сада и најзначајнијих примера фортификационе архитектуре у Србији. Изградња данашњег утврђења започета је 1692. године, на месту старијег средњовековног утврђења, а завршена је 1780. године. Позната и као Гибралтар на Дунаву, тврђава обухвата око 112 хектара и поседује систем подземних војних галерија и ходника дуг око 16 километара. Фотографија аутора Valekd је освојила седмо место у међународном избору најбољих фотографија на такмичењу Вики воли споменике 2023. године.
Петроварадинска тврђава под снежним покривачем, са погледом на Дунав и Нови Сад. Смештена на десној обали Дунава, тврђава је један од најпрепознатљивијих симбола Новог Сада и најзначајнијих примера фортификационе архитектуре у Србији. Изградња данашњег утврђења започета је 1692. године, на месту старијег средњовековног утврђења, а завршена је 1780. године. Позната и као Гибралтар на Дунаву, тврђава обухвата око 112 хектара и поседује систем подземних војних галерија и ходника дуг око 16 километара. Фотографија аутора Valekd је освојила седмо место у међународном избору најбољих фотографија на такмичењу Вики воли споменике 2023. године.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 709.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 634.023 корисника отворила налог, а од тога је 1.558 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти